Подухват

НОВА ЕЛЕКТРАНА НА БАЊСКОЈ РЕЦИ КОД ВРАЊА
Прво нека „Првонека”
То је прва у низу малих хидроелектрана на постојећим водопривредним бранама у Србији. Коштала је 1,6 милиона евра и све је финансирала „Електропривреда Србије”. Производиће 2,5 до три милиона киловат-часова струје годишње. План ЕПС-а је да из кредита „Европске инвестиционе банке” изгради још осам сличних хидроелектрана и обнови 15 постојећих

Пише: Милорад Ћириловић

Мала хидроелектрана на брани „Првонек”, пуштена у рад 25. априла, годишње ће производити од 2,5 до три милиона киловат-часова струје (са правом на повлашћену „feed in” тарифу), из два агрегата укупне снаге од близу једног мегавата. То је најбрже и најуспешније изграђен објекат такве врсте у Србији. Од идеје, у лето 2010, зачете у Врању, преко одлуке „Електропривреде Србије” да конципира, финансира, набави опрему и уговори извођаче радова, до свечаног пуштања у пробни рад, прошло је непуних годину и по дана. За Србију незамислив подухват.
Сада је електрана у фази техничког пријема и добијања употребне дозволе, а пробна испитивања су дала очекивано добре резултате. Главни пројекат је завршен у пролеће 2011, грађено је од лета до јесени 2011. и електрана је пробно пуштена да ради у пролеће ове године.
– „Првонек” је прва у низу малих хидроелектрана у Србији на постојећим водопривредним бранама, како је предвиђено Уредбом Владе из 2010. године – рекао је на отварању Драгомир Марковић, генерални директор„Електропривреде Србије” – Електрана је коштала 1,6 милиона евра и све је финансирао ЕПС. За градњу осталих чека се кредит „Европске инвестиционе банке”. Већ је одобрено 45 милиона евра. План ЕПС-а је да се из овог кредита изгради још осам сличних малих хидроелектрана и обнови 15 постојећих...
Час сунчане, час кишовите среде, новуелектрану пустио је у погон саветникпремијера за енергетику проф. др Петар Шкундрић. Захвалност свима који су допринели изградњи „Првонека”, радећи у тешким условима, изразио је градоначелник Врања Мирољуб Стојчић:
– Ова мала хидроелектрана много значи грађанима Врања. Желим да ЕПС настави да их гради и у другим општинама у Србији, примењујући искуства стечена у изградњи „Првонека”.
Из два агрегата (инсталисане снаге 800 и 110 киловат-часова, са инсталисаним протоком од 1.200 и 250 литара у секунди) струјом се може снабдевати више стотина домаћинстава.

СВАКА ЧАСТ, МАЈСТОРИ

Брана „Првонек”, на којој је изграђена ова мала хидроелектрана, најзначајнији је објекат будућег регионалног водопривредног система на југу Србије. Налази се на Бањској реци, у околини Врања. Брана је насута, висине преко 90 метара. Градњом бране створена је акумулација запремине око 20 милиона кубних метара воде. Основна намена бране је водоснабдевање, а служи и за заштиту од штетног дејства вода, као и за оплемењивање малих вода. Акумулацијом управља Јавно предузеће „Водовод-Врање”, које је и инвеститор бране „Првонек”. За производњу струје користиће се вишкови воде из акумулације, без угрожавања основне намене.
„Првонек” је тек почетак. Као да се неко поиграо речима. Прво нека буде Првонек. Вода, као нова благодат за многе у овом привредно сиромашном крају. Вода као почетак остварења вишег циља: да се привреда развије, људи остану у свом завичају. Или се у њега врате. Мала електрана је тачка у завршници посла од немерљивог јавног значаја.
Радови на градњи „насуте бране са глиненим језгром”, по пројекту Института за водопривреду„Јарослав Черни”, почели су крајем 1989. а завршени после тешких 15 година. Тада се у дивљем пределу указала грађевина, уздижући сеизнад акумулационог језера чије се „водено огледало” данас простире на готово 70 хектара. Укроћен је понекад горопадни а понекад пресахли слив Бањске реке (Бањштице) и преко цевовода и водовода је квалитетну воду добило око 110.000 становника овог дела јужне Србије.
Када гост стане насред круне бране и угледа огромно богатство сачињено људским умом, машинама и рукама, може само да каже: свака част, мајстори!

***

Градитељи електране
Брз и ефикасан подухват обавили су:
> ЈП „Електропривреда Србије” – инвеститор мале електране „Првонек” (инвеститорски послови – Дирекција за стратегију и инвестиције).
> Институт за водопривреду „Јарослав Черни” – техничка документација, консултантске услуге, стручни и пројектантски надзор, провера гарантованих карактеристика агрегата.
> Грађевински факултет Универзитета у Београду – техничка контрола Главног пројекта Мале хидроелектране „Првонек”.
> „Хидротехника-Хидроенергетика” – грађевински радови и монтажа дела хидромашинске опреме.
> „АТБ Север” – испорука два хидроагрегата, испорука електро-опреме и пратећи радови на монтажи, испорука техничке документације за експлоатацију опреме, услуге техничке подршке при уградњи и пуштању у рад опреме.
> „Металац-компани” – испорука дела хидромашинске опреме.
> ЈП „Водовод Врање” – инвеститор и корисник бране „Првонек”.
> Град Врање, Градска управа, Секретаријат за урбанизам и имовинско-правне послове – надлежни за дозволе.

***

Ствараоци бране
Градњу бране „Првонек” финансирали су Република Србија (преко Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, односно Дирекције за воде) и град Врање. Од почетка носилац инвестиционих послова било је Јавно предузеће „Водовод Врање”. Укупна вредност инвестиције – 70 милиона евра.
Ефикасна контрола градње обављана је по строгим критеријумима Института за водопривреду „Јарослав Черни”, чији је и пројекат бране.
У радовима су учествовали или их надзирали: „Хидротехника-хидроенергетика”, „Геосонда”, Институт ИМС, „Виор - Велика Морава”, сви из Београда, „Маврово” из Скопља, „Машинска индустрија” из Ниша.

***

Гости
Свечаном пуштању у пробни рад мале хидроелектране „Првонек” (уз поменуте говорнике) присуствовали су и Душан Мракић, државни секретар Министарства инфраструктуре и енергетике, др Дејан Дивац, директор Завода за бране и хидротехнику Института „Јарослав Черни”, представници пословодства ЕПС-а, „Југоистока”, „Електродистрибуције Врање”, локалних комуналних предузећа и представници суботичког „АТБ Севера”, фирме „Металац компани” из Куршумлије, „Андино пауер инжењеринга” и београдске „Хидротехнике-хидроенергетике”.